Svet

  Car kada zeli nesto da izvrgne ruglu on na kraj uvek kaze "Ali dobro, ovo je demokratsko drustvo, mi smo demokratska drzava, slobodna". Tu se Car odaje.Car sve pamti, pamti ko mu je kada i sta prigovorio. Voli to i da pomene, svaku takvu proslost voli, osim svoje. Car nas uci da budemo samokriticni, a on sebe kritijkuje samo u zamenu za sopstvenu korist. Vapi za ljubavlju svih gradjana, pa one kod kojih vidi da nema te ljubavi, njih valja napraviti ludima u ocima drugih. 

 Koliko samo blagosti, ljubavi, iskrene zelje i truda i iskrenih grimasa treba da pokaze da bi ljudi primetili da se sve promenilo? Da zivimo u stabilnoj drzavi u kojoj vlada red i zakon. Zasto mi ne verujete? Pita se on. Kada tako lepo i iskreno zvuci moj govor.

  Drzava(na racun naroda) uzme kredit. Tri firme se pojave na tenderu, jedna i dve da joj pomognu da dobije posao(sve uz stranacke dogovore). Firma zaradi, skupo naplati i lose uradi. Narod bez para(organizovan prevoz i sendvic) dodje da proslavi poslovni uspeh. I na kraju svega grimasa, ljubav i lepa rec. Napredujemo.

  

 

 

   Novi predsednik dolazi kao opravdanje za unapred isplanirane poteze jedne zemlje. On je tu da ostvari vezu izmedju naroda i politike i u danasnje vreme najvise nalikuje novinskim clancima ili obicnom novinaru. Nije nuzno da predsednik bude i "lider" kao vodeci demagog jednog drustva, kod nas je to recimo premijer. On najbolje obavlja taj posao za koji i ima dovoljno samopouzdanja. Najprijemciviji je da ubere i to malo podrske medju jos manje ljudi koji jos imaju snage da bilo kome daju podrsku. On je pojedinac cija je mala grupa najveca. A grupa je formirana na temelju zadovoljenja stranackih kadrova svih nivoa. Tu su naravno i ljudi koji lako veruju u svaku grimasu koja jeste iskrena, ali nema isti cilj koji bi oni da umeju da misle, mislili da ona treba da ima. I penzioneri koji sve posmatraju kroz sopstveni zivot i koji su imali dovoljno vremena da mnogo puta u zivotu pomisle kako je proslost uvek bolja od buducnosti.

  U gradu u kome ja zivim, svaki veci lopov(mislim na one najbogatije koji su naravno biznis poceli uz pomoc stranaka i kadrova) i dalje napreduje, ne kao sluga svakog gospodara nego kao gazda svih generacija. Dileri heroina su mozda manje bogati, ali to su isti ljudi koji su to isto radili i devedesetih(dvehiljaditih) uz to i zelenaski posao i sve slicno tome. Naravno to svi znaju. I nista se u tom smislu ne menja. U mom gradu ima hiljade narkomana, ko ume da racuna, moze da kaze da im treba, neka bude oko 2kg heroina dnevno ukupno. Beogradu treba 50 puta vise. Eto recimo da Srbiji onda treba pola tone za jedan dan, ma neka bude i 300kg. 300kg puta 365 dana godisnje i sve je jasno. Onda se na TV pojave sa hapsenjem nekih koji ne rade za njih, mada i oni ce naci vezu da kazna bude sto manja. A u tom biznisu nestasica ne postoji.

  Volim da pazljivo govorim o svemu sto je globalno, jer za sve sto je obimnije greske su podjednako moguce, ali nejednako vece. Sta je do naseg mentaliteta, a sta je do okolnosti tesko se moze razaznati.Da li smo komsijskim zemljama slicni zbog ekonomskog stanja ili zato sto smo fizicki blizu? 

  Neko rece da treba da biramo svog vodju na izborima, a medju kandidatima uvek su samo oni koji su se najbolje laktali da dodju do te pozicije. Sve sto je s kolena na koleno nije moderno i skoro pa jedino tu nam je ta rec moderno krajnje pozitivna. Sasvim bezbrizni od napada javnosti(novina) su nam kraljevi kokaina, podzemlja, gradjevinske mafije, fudbalske mafije, splavova, belog roblja, a najomrazeniji je jedini pravi prestolonaslednik. Potomak stvaraoca nam savremene Srbije. Ono sto su njegovi predci gradili i prenosili svojim potomcima(a kada se prenosi potomcima onda se gleda da to bude i uredjeno) sada su preuzeli neki drugi koji znaju da posle njih moze da dodje samo protivnik.

  Mrznja koja nema nikakvog osnova, zasnovana je na odlasku kralja iz zemlje. Neznajuci da je kralj u rukama neprijatelja samo pijun. Neznajuci da su svi kraljevi uradili isto. Osim jednog(mislim Norveskog) koji ostade, te mu narod to nikada ne moze oprostiti. Noparlamentarna monarhija je sada utopija, to malo ljudi danas zeli, a i ko zeli on bi da to bude neki drugi kralj, a ne ovaj sto ne zna srpski. Valjda neki koga cemo izglasati i koga ce podrzati mediji :)

  Sto se tice danasnje situacije u svetu. Pomislim cesto da mi je blizi onaj posteni siromah u Brazilu, na Islandu, Francuskoj, Usa, Holandiji, nego li ovi bogati tajkuni, ljudi bez morala u  mom mestu. U stvari ne da pomislim nego stvarno tako i misli i na taj nacin gledam i na visoku politiku. Granice ne postoje. Postoje i one nisu fizicke,a opet one su glavne u svim desavanjima u svetu. Te granice izmedju moci koja je povezana ne postoje da bi bile jasne. Mi tezimo da razdvojimo dobro i lose, istok i zapad, kao sto svaki covek bi da ispod sebe ima cvrsto tlo. Tu "zabavu" kojom se hranimo dobijamo po narudzbini od medija i kada nismo gladni. I ta nasa zabava ne smeta ni "istoku" ni "zapadu". No, o tome vise sledeci put...

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	Decembar 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• AV CAR
• O Srbiji, drustvu, monarhiji...
• Čestitamo

• Generalna [3]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom